Hej svete!Odlučila sam se baciti na pisanje bloga,upravo ovog bloga.Zanima vas zašto??Znate li kako limenka kole eksplodira pršteći na sve strane kada je protresete i otvorite?Epa upravo tako se osećam.Toliko toga želim reči ali kako nemam samopouzdanja da to izgovorim na glas sve više i više pričam u sebi.Majka mi je jednom rekla da bi se trebala posvetiti pisanju dnevnika.Ona misli da ću na taj način izraziti najskrovitije misli.I da ću navodno uživati u čitanju prošlosti kada ostarim i da ću puno naučiti ceniti svoje adolescentske godine.Očito je prošlo dugo od kada je bila tinejdžerica pa je verovatno zaboravila kako to ustvari izgleda.No pokušala sam,to s pisanjem dnevnika.Ali sam digla ruke odmah posle trećeg zapisa.Ti zapisi su uglavnom ovako zvučili:
1,Danas smo imali kontrolni iz matematike,bojim se da ne dobijem jedinicu.
2.Danas sam bila kod svoje sestre od tetke.Tokom ručka moja stolica se srušila (zapravo raspala)
3.Robi, naše školsko kuče me je ugrizlo za nogu,Potekla mi je krv.
Ne baš u stilu Bridžit Jons jel tako?Više u stilu nedami se.Iskreno mrzim da u dnevniku sama sebi pišem neke koještarije ja hoću da neko pročita moja razmišljanja.Zato sam odlučila da pišem blogove.Kako bi negde nekom mogla reći što god poželim,kad god i kako to god bilo.I kako se pritom nebi opterećivala time da li sam se izblamirala ili da li sam izgubila prijatelje.Zbog toga je ovaj blog anoniman kako bi ostala prirodna.Moja sestra Petra (btw to joj nije pravo ime).Nesmem reći kako joj je pravo ime jer ovo onda nebi bio anoniman blog,ona bi sada rekla da je glupo biti anonimna kako bi bila prirodna.Ali šta ona zna.........????Nije kao ja cura koju muči teskoba.Ustvari je tinejdžerka koja se previše pali i koja obožava da imitira sponzoruše.Ponekad se pitam da li sam anksiozna upravo zbog toga što sam tineidžerka.Istinu na volju imam puno razloga za to.Molim da zamislite kako u ovom trenutku uzdišem patetično ali iskreno.Nisam valjda jednina cura koja se ovako oseća?????Potajno se nadam da ćemo jednog dana da prestanemo da se pretvaramo da smo nešto što nismo.Bilo bi to mrak!!!!Ali do tad ću o tome otvoreno govoriti u ovom blogu i skrivati to naravno u pravom životu.Dobra bi bila fora kada bi ste mi se vi ,,ko god bili'' priključili.Ovo bi mogao biti naš internetski kutak gde ćemo razgovarati o tome kako je istinski biti tinejdžer.Često ću objavljivati fotke jer ih obožavam.Nije li predivno kako slikama možemo zabeležiti posebne trenutke u životu kao što su na primer:
-Zalazak sunca
-Izleti ili ekskurzije
-Najlepša hrana
-Rođendani itd................Ali zbog anonimnosti neće biti selfia.Ok dakle rekla bih da je to za sad sve.Hvala vam što čitate!Ako je ovo iko pročitao napišite komentare na dnu.Cura na netu se odjavljuje.Baj baj!!!!!!!!!!!!
1,Danas smo imali kontrolni iz matematike,bojim se da ne dobijem jedinicu.
2.Danas sam bila kod svoje sestre od tetke.Tokom ručka moja stolica se srušila (zapravo raspala)
3.Robi, naše školsko kuče me je ugrizlo za nogu,Potekla mi je krv.
Ne baš u stilu Bridžit Jons jel tako?Više u stilu nedami se.Iskreno mrzim da u dnevniku sama sebi pišem neke koještarije ja hoću da neko pročita moja razmišljanja.Zato sam odlučila da pišem blogove.Kako bi negde nekom mogla reći što god poželim,kad god i kako to god bilo.I kako se pritom nebi opterećivala time da li sam se izblamirala ili da li sam izgubila prijatelje.Zbog toga je ovaj blog anoniman kako bi ostala prirodna.Moja sestra Petra (btw to joj nije pravo ime).Nesmem reći kako joj je pravo ime jer ovo onda nebi bio anoniman blog,ona bi sada rekla da je glupo biti anonimna kako bi bila prirodna.Ali šta ona zna.........????Nije kao ja cura koju muči teskoba.Ustvari je tinejdžerka koja se previše pali i koja obožava da imitira sponzoruše.Ponekad se pitam da li sam anksiozna upravo zbog toga što sam tineidžerka.Istinu na volju imam puno razloga za to.Molim da zamislite kako u ovom trenutku uzdišem patetično ali iskreno.Nisam valjda jednina cura koja se ovako oseća?????Potajno se nadam da ćemo jednog dana da prestanemo da se pretvaramo da smo nešto što nismo.Bilo bi to mrak!!!!Ali do tad ću o tome otvoreno govoriti u ovom blogu i skrivati to naravno u pravom životu.Dobra bi bila fora kada bi ste mi se vi ,,ko god bili'' priključili.Ovo bi mogao biti naš internetski kutak gde ćemo razgovarati o tome kako je istinski biti tinejdžer.Često ću objavljivati fotke jer ih obožavam.Nije li predivno kako slikama možemo zabeležiti posebne trenutke u životu kao što su na primer:
-Zalazak sunca
-Izleti ili ekskurzije
-Najlepša hrana
-Rođendani itd................Ali zbog anonimnosti neće biti selfia.Ok dakle rekla bih da je to za sad sve.Hvala vam što čitate!Ako je ovo iko pročitao napišite komentare na dnu.Cura na netu se odjavljuje.Baj baj!!!!!!!!!!!!
Нема коментара:
Постави коментар